Građani srbije nemaju poverenje u zvanične informacije u vezi sa korona virusom

Published by Valicon on
  • Pogoršanje u vezi epidemije predviđa skoro tri od četiri građanina Srbije
  • Svaki drugi ispitanik strahuje od dužine trajanja epidemije
  •  Beograđani zaštitne i preventivne mere smatraju previše blagim

Beograd, 06.07. 2020. godine – Tokom trajanja završnice predizborne kampanje 54% građana Srbije nivo informisanosti o epidemiji korona virusa ocenjuje kao nezadovoljavajući, a 65% iskazuje nepoverenje u zvanične informacije nadležnih institucija. Zabrinutost za širenje virusa, iako od početka epidemije u trendu opadanja, raste i iznosi 79%, devet procentnih poena više u odnosu na period pre mesec dana. Mere prevencije za kontrolu širenja zaraze kao preblage ocenjuje čak 44% građana Srbije, dok pogoršanje u narednom periodu predviđa 74%, što je ujedno najpesimističniji stav od početka epidemije. Strah od dužine trajanja navodi svaki drugi ispitanik, a najviši je procenat onih koji strahuju za svoje najbliže – 70%, pokazuje novi, sedmi talas istraživanje o reakciji građana Srbije na epidemiju i širenje korona virusa, koju od sredine marta kontinuirano sprovodi regionalna agencije za istraživanje tržišta Valicon na nacionalno reprezentativnom uzorku po uzrastu, polu i obrazovanju.

Koliko će zabrinutost i epidemija trajati?

Oprečne informacije, nepoverenje u zvanične podatke i njihova nekonzistentnost kao i visok procenat nezadovoljstva građana u vezi sa informisanjem od strane medija zajedno predstavljaju razloge koji se mogu tumačiti kao uzrok visokog stepena zabrinutosti za širenje korona virusa. Agencija Valicon, pored Srbije, prati reakciju stanovništva u još tri zemlje regiona, Bosni i Hercegovini, Sloveniji i Hrvatskoj, a rezultati istraživanja pokazuju da je prosek zabrinutosti za širenje virusa kod građana Srbije u dosadašnjim merenjima najviša u poređenju sa regionom i od početka epidemije varira između visokih 70 i 90 odsto koliko je iznosila krajem marta nakon neujednačenih reakcija na pojavu epidemije kao i naglu promenu svakodnevice i smanjenu sigurnost.


Kada je u pitanju doživljaj i briga građana sa aspekte koji se tiču lično njih, zabrinutost za porodicu trenutno iznosi 70%, odnosno 77% u proseku dosadašnjih merenja ujedno i u kontinuitetu predstavlja najizraženiju brigu većine. Zabrinutost za zdravlje trenutno iskazuje svega 41% ispitanika što je neznatno niže od prosečne vrednosti, dok je strah od dužine trajanja  epidemije prisutan kod svakog drugog ispitanika i tek sada pozicionira se kao druga najveća briga građana. Zabrinutost za radno mesto i dalje se nalazi na začelju srpskog društva, a opštu zabrinutost u proseku oseća svaki treći ispitanik.


Trenutnu situacija kao neugodnu, odnosno umarajuću, opisalo je 41% građana ujedno pet procentnih poenta više u odnosu na početku epidemije, time iskazujući svoj negativan lični doživljaj, dok je podnošljivom smatra tek svaki četvrti. Nakon kratkotrajno trenda težnje ka normalizaciji usled zvanično stabilne situacije, pravac kretanja okreće smer suprotno od normalnosti. Pesimistični deo skale ličnog doživljaja uvećao je svoju vrednost i smanjio optimističan za čitavih 17 procentnih poena od poslednje izmerene vrednosti. Promene smera ovog indikatora prate zabrinutost i percepcija daljeg kretanja, ali pod pitanjem su posledice oštrih zaokreta, kao i dinamika relaksacije, odnosno zaoštravanja mera, a samim tim i jačina reakcije na buduće oscilacije epidemiološke krive.


A kada su mere u pitanju, odnosno preporuke Kriznog štaba za prevenciju i kontrolu daljeg širenja epidemije zarazne bolesti Covid-19, uprkos visokom nepoverenju u zvanične informacije, kako pokazuju nalazi istraživanja preblagim ih trenutno smatra čak 58% stanovnika glavnog grada koji je obeležen kao žarište, 32% ih smatra primerenim a tek 10% previše strogim. Rezultati na celokupnom uzorku daju drugačiju situaciju, tako 44% smatra da su mere previše blage ujedno i pad od 20 procentnih poena u odnosu na april. Mere su primerene situaciji za 42% ispitanika, a 14% ih doživljava kao previše stroge.


Pojedini privredni subjekti i udruženja nedavno su izrazili zahteve za dodatni paket mera za pomoć privredi, odnosno isplatu još tri minimalne zarade za zaposlene od strane države i produženje moratorijuma na kredite za dodatna tri meseca. Nasuprot tome, tek svaki treći građanin iskazuje brigu za ekonomske posledice nastale usled epidemije, a dosadašnji paket ekonomskih mera za oporavak privrede petina ispitanika ocenjuje kao neprimeren, dok ih više od polovine ocenjuje kao delimično adekvatan – 52%. Poredeći sa periodom nakon objavljivanja paketa mera vrednog 5,1 milijarde evra od strane predstavnika države, kada je od skoro polovine građana ocenjen kao adekvatan, podrška je s vremenom opala za 20 procentnih poena, tako sada svega 28% njih smatra da su one adekvatne. Primetan je i uzlazni trend kod onih kojima su mere eksplicitno neadekvatne, odnosno svaki peti ispitanik ih trenutno tako doživljava u poređenju sa 5% njih s početka epidemije. S druge strane briga o ekonomiji beleži pad i kontinuirana niska zabrinutost za radno mesto, istraživanje je pokazalo i da je svega 5% ispitanika u proseku dosadašnjih merenja kazalo da je izgubilo posao usled epidemije. S druge strane 43% svoju finansijsku situaciju opisuje kao lošiju nego pre pola godine. Zajedno sa njima, 33% kaže da je u proteklih 6 meseci promenilo obim potrošnje. Navike potrošača reflektuju se na kupovnu moć društva što se ogleda u promeni strukture potrošačkih segmenata.


(Ne)poverenje građana Srbije

Negativan lični doživljaj prati i pesimističan stav i pogled na pravac daljeg razvoja epidemiološke situacije, koji je takođe najlošije ocenjen do sada i raste za visoka 43 procentna poena od proseka te trenutno iznosi 74%. Što je ujedno i najpesimističniji stav od početka merenja. Izuzetno je značajan taj porast od 64 poena za svega mesec dana, te je dalje praćenje ovog indikatora važno s aspekta intenziteta takve reakcije na rast, odnosno  smanjenje broja zaraženih a u perspektivi olakšava razumevanje ponašanja građana u novoj normalnosti

Usled ranijeg ograničenja kretanja, a kako su indikatori prethodnih talasa ovog istraživanja pokazali, kod velikog broja značajno raste nivo informisanja na temu korona virusa iz različitih izvora, najviše sa televizije i web portala. Prateći poslednje informacije u medijima u kojima se u sumnju dovodi istinitost i verodostojnost zvaničnih podataka o broju zaraženih i preminulih od zarazne bolesti Covid-19, prouzrokovalo je smanjeno poverenje u zvanične informacije, uputstva i preporuke koje objavljuju nadležne institucije. Održavanje izbora uprkos negativnom stavu o njihovom sprovođenju, koji je kako je pokazalo istraživanje Valicon-a iskazala većina građana Srbije , činioci su koji nepovoljno utiču kako na lični doživljaj tako i na percepciju o pravcu kretanja epidemije, stvarajući opštu konfuziju i pored visoke zabrinutosti, usled neizvesnosti i visok stepen pesimizma.


Nedovoljno jasne i konzistentne poruke i oprečne informacije u delovima javnog prostora, nepovoljno se reflektuju na zabrinutost, zbunjuje građane i proizvode sumnju i strah. Reakcija stanovništva usled smanjenja, odnosno naglog porasta zvaničnog broja zaraženih očekivana je, ali oscilatorna kretanja indikatora istraživanja kao i povećanje za 24 procentna poena stepena pesimizma u odnosu na sam početak epidemije i čak duplo u odnosu na prethodni talas merenja, zabrinjavajući su. Pravac kretanja epidemije, po rečima zvaničnika, zavisi od više faktora, tako i stav javnog menja i klima u društvu zavise od celokupne situacije u kojoj se građani nalaze. A da li smo dostigli vrhunac pesimizma ili će on dalje rasti, u kom trenutku će briga za ekonomiju preuzeti primat, i da li će se strah od dužine trajanja epidemije obistiniti pitanja su na koja ćemo odgovore moći da dobijemo u nastupajućem periodu.